Norveški fotograf Jonas Bendiksen tokom svoje radionice vodi publiku kroz The Book of Veles, foto-knjigu o industriji lažnih vesti koju je pokrenula grupa mladih u severnomakedonskom gradu Velesu tokom američkih izbora 2016. godine. Kada je objavljena u aprilu 2021. godine, knjiga je isprva naišla na pozitivne reakcije među dokumentarnim fotografima. Međutim, Bendiksen je onda otkrio način na koji su nastali radovi u knjizi, a ovo otkriće i dalje je predmet brojnih polemika.

Tokom dinamične i uzbudljive radionice, Jonas Bendiksen sprovodi kroz polje sintetičkog foto-izveštavanja, otkrivajući svet izgrađen od tekstova veštačke inteligencije, avatara i trolova na Facebooku. Na ovaj način, Bendiksen poziva na razmatranje socijalnih, etičkih i filozofskih pitanja koja je njegovo delo podstaklo.

Priznati holandski fotograf i nagrađivani režiser Koen Suidgeest svojim radom prenosi snažne priče koje za centralnu temu imaju ljudska prava i položaj marginalizovanih grupa u društvu. Kroz uzbudljivu radionicu Koen istražuje dubine ljudske povezanosti i ljubav u njenoj najčistijoj formi. Obilazeći različite delove sveta, Koen je svojim objektivom zabeležio različite oblike queer identiteta u Holandiji, Kubi, Hondurasu, Keniji i Vijetnamu. Kroz ovu jedinstvenu radionicu, Koen Suidgeest deli svoja iskustva koja je stekao kao fotograf, reditelj dokumentarnih filmova i zagovornik ljudskih prava.

Radionica nudi vredan uvid u tehnike dokumentarne fotografije i načine na koje se one mogu iskoristiti kako bi se prenele individualne, osobene priče. Ujedno, Koenov rad podstiče razgovor o ljudskim pravima, pravima LGBTQ+ zajednice i ulozi koju umetnost ima u njihovom ostvarivanju. Na predavanju ćete saznati kako fotografija može postati moćan alat u borbi za ljudska prava i jednakost.

Radionica će se održati u petak, 17. novembra u Galerija Nikola Radošević (Delijska 3, Uskočka 5), sa početkom u 17 časova. Nakon radionice, biće otvorena izložba Impressions Koena Suidgeesta.

Stefano De Luigi, četvorostruki dobitnik World Press Photo priznanja i član agencije VII, posvećenim radom i podsticajnim projektima koristi fotografiju kao instrument za istraživanje različitih oblika vizuelne manipulacije. Svojim radovima podstiče javnost da formira kritički i nezavisan pogled na svet.

Projektom o slepilu „Blanco 2003-10“ Stefano De Luigi istražuje metaforu neviđenja. Perspektivi umetnika koji rade sa slikama suprotstavlja živote slepih i ideju da oni koji ne mogu vide, zapravo mogu mnogo više i bolje da percipiraju od onih sa normalnim vidom koji su nesposobni da zaista „vide“.

Svojim radom De Luigi preispituje tradicionalni koncept vida kao jedinog načina opažanja i razumevanja sveta. On sugeriše da nedostatak fizičkog vida ne nužno znači nemogućnost dubokog razumevanja stvarnosti. Naprotiv, tvrdi da oni bez vida mogu razviti oštrije, intenzivnije i dublje viđenje okoline putem drugih čula i načina percepcije.

Projektom „Blanco“ Stefano de Luigi poziva na redefinisanje „viđenja“ ne samo kao fizičkog čina gledanja očima, već kao šireg koncepta koji obuhvata duboko razumevanje i percepciju stvarnosti.

Tokom zanimljive i inspirativne radionice, Stefano de Luigi govori o procesu rada na ovom izazovnom i izuzetno značajnom projektu.