Fotografija je naše primarno sredstvo razumevanja sveta, ljudi i događaja kojima nismo direktno svedočili. Posebno kada se koristi u medijima, dokumentarna fotografija ima moć da oblikuje stavove, predrasude i vrednosti, način na koji razumemo druge ljude i svet oko nas. Fotografija ne beleži samo sadašnjost – ona oblikuje budućnost. Njene poruke utiču na način na koji javnost doživljava ratne sukobe humanitarne krize, politička i društvena previranja i njihove uzroke i posledice. Iako fotografija nosi autoritet istine, fotografski prikazi su uvek oblikovani estetskim zahtevima, etičkim odlukama i ličnim perspektivama fotografa. Fotografija se sada suočava sa izazovima autentičnosti i poverenja. Vizuelni sadržaji sve češće prikazuju izmenjenu ili potpuno izmišljenu stvarnost. Umetničke, etičke i društvene promene koje donosi uticaj veštačke inteligencije na vizuelnu kulturu zahtevaju aktivan i kritički stav u činu gledanja, stvaranja i razumevanja vizuelnih sadržaja. Ako su ove fotografije plasirane bez ili u izmenjenom kontekstu, u pristrasnim narativima, mogu ojačati stereotipe i podstaći polarizaciju, umesto razumevanja i solidarnosti.

Gde se završava odgovornost fotografa, a počinje odgovornost medija? U kojoj meri smo svesni efekta koji ostavljaju odluke fotografa i urednika? Kako birani kadrovi, kompozicija i kontekst utiču na naše mišljenje? Na koji način se marginalizovane grupe, poput izbeglica i migranata, predstavljaju kao nosioci dostojanstva, hrabrosti i snage, ili, pak, stereotipno kao žrtve i simboli siromaštva? Kako fotografi balansiraju između prikazivanja brutalnosti sukoba i očuvanja dostojanstva ljudi uhvaćenih u njegovom vrtlogu? Da li slike ratova i konflikata izazivaju empatiju i solidarnost, ili bivaju instrumentalizovane za političke narative i propagandu? Kako fotografi i mediji mogu da odgovore na promene koje donosi veštačka inteligencija? Na koji način možemo razvijati kritičko čitanje vizuelnih narativa u eri vizuelne hiperprodukcije i dezinformacija?

Panel diskusija „Re-konstrukcija stvarnosti: Društvena odgovornost fotografije“ istražuje etičku i emotivnu odgovornost fotografa u predstavljanju marginalizovanih zajednica, ugroženih grupa i pojedinaca na rubu egzistencije.

U svetu prezasićenom slikama, konferencija pruža prostor za „rekreaciju vida“ – poziv da dublje analiziramo ono što vidimo, razmislimo o načinima na koje fotografija oblikuje našu realnost, i preispitamo sopstvenu ulogu u procesu stvaranja i tumačenja vizuelnih sadržaja.

Festival fotografije VIZUALIZATOR 2024, pod sloganom „Re-kreacija vida: Da pogledamo fotografiju novim očima“, kroz ovu konferenciju nastavlja dijalog o ključnim temama na preseku fotografije, medija i promena koje unosi veštačke inteligencije – o tome kako vizuelna medijska pismenost može doprineti dubljem razumevanju sveta u kojem živimo.

Učesnici diskusije su:

• Nicole Tung, američka ratna fotografkinja, autorka izložbe As Strong as the War, As Soft as the Peace.
• Nicolò Filippo Rosso, italijanski dokumentarni fotograf, dobitnik World Press Photo nagrade, autor izložbe Exodus.
• Oliver Bunić, iskusni foto-reporter i foto-novinar za brojne medije poput Blica i NIN-a, poznat po radu u kriznim područjima.
• Aleksandra Krstić, profesorka na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za medijsku etiku i vizuelnu komunikaciju.