Izložba Exodus predstavlja potresnu vizuelnu studiju migracionih ruta kroz Latinsku Ameriku, prikazujući izuzetno teške uslove i svakodnevne borbe migranata u potrazi za boljim životom. Od 2018. godine, autor Nicolò Filippo Rosso prati migracione rute od Venecuele, preko Kolumbije i Centralne Amerike, do Meksika i granice sa Sjedinjenim Američkim Državama, dokumentujući duboke posledice ekonomskih kriza, nasilja i političke korupcije koje razaraju društva širom kontinenta. 

Tokom 2023. godine, kada su talasi migracija iz Južne i Centralne Amerike ka severu postali masovni, Rosso se pridružio grupama migranata na njihovom teškom putovanju kroz Meksiko. Putova je sa njima kroz pustinju Čivava na krovu ozloglašenog teretnog voza La Bestia, čija se ruta proteže sve do američke granice. 

Rosso na fotografijama prikazuje najranjivije – one koji su rođeni, odrastaju i umiru u pokretu. Njegovi radovi svedoče o nadi, gubicima i nesigurnosti, o ljudima koji moraju da se suoče sa bandama i gerilskim grupama kako bi pronašli mesto koje će nazivati domom. Radovi iz ove serije istražuju socio-ekonomske i političke faktore koji pokreću talase prinudnog raseljavanja i životne nesigurnosti širom Latinske Amerike. Istovremeno, Exodus nudi intimne portrete pojedinaca i porodica suočenih sa sirovim uslovima, njihove životne puteve isprekidane nepravedno raspodeljenim osovinama moći.

Serija fotografija Exodus je vizuelni dokument koji čuva deljenu sudbinu velikog broja naroda.

O autoru

Nicolò Filippo Rosso (1985) italijanski je dokumentarni fotograf koji živi i radi u Latinskoj Americi. Diplomirao je književnost na Univerzitetu u Torinu, nakon čega se potpuno posvetio fotografiji. Od 2018. godine, Rosso radi na projektu Exodus, beležeći migracione krize kroz Latinsku Ameriku. Forgotten in Dust je njegov drugi najznačajniji projekat, u kojem istražuje ekološke i socijalne posledice dezertifikacije i eksploatacije uglja, posebno se fokusirajući na životne uslove autohtonih zajednica Wayuu u kolumbijskoj oblasti La Guajira.

Dobitnik je brojnih priznanja. Godine 2021. dobio je prestižnu nagradu W. Eugene Smith Memorial Award za humanističku fotografiju, a 2024. nagradu The Alexia. Nagrađen je i World Press Photo nagradom, dvema Getty Editorial Grant stipendijama, šest priznanja Pictures of the Year International, uključujući World Understanding Award 2024. godine, kao i četiri nagrade Best of Photojournalism (NPPA). Redovno sarađuje sa renomiranim medijima poput Bloomberg News, TIME, Stern, kao i sa Agencijom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Rosso je predavač fotografije i novinarstva na univerzitetima u Južnoj Americi, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Izložba As Strong as the War, As Soft as the Peace američke foto-novinarke Nicole Tung istražuje delikatne i bolne trenutke tranzicije – krhki prostor između kraja sukoba i povratka u miran život. Fotografije prikazuju posledice vladavine Islamske države u Iraku i Siriji, naglašavajući kako nasleđe rata oblikuje svakodnevicu ljudi i postavlja temelje budućih nesuglasica. 

Fotografije su nastale u gradovima Mosul i Raku, nekadašnjim „prestonicama“ kalifata, a koji su sada mesta masovnih grobnica i razrušenih urbanih pejzaža. Tung beleži svakodnevne borbe i surove uslove u kojima se civili bore za opstanak i obnovu. Na ulicama Mosula, ubrzo nakon oslobođenja od Islamske države, ljudi pokušavaju da ožive svoje radnje, otvore škole i urede javne prostore. Na suprotnim obalama reke, stanovnici među ruševinama tragaju za voljenima i onim što je preostalo. Scene koje je Tung zabeležila otkrivaju ljudsku upornost i stoicizam, koji opstaju duboko ukorenjene u zajednici uprkos nemilosrdnim okolnostima rata. 

As Strong as the War, As Soft as the Peace predstavlja svedočanstvo o ljudima koji, i pored razornih gubitaka, nastoje da se usprave, ali i upozorenje – da će bez podrške u obnovi, sa svakim danom bez posla i krova nad glavom, opasnost novih sukoba i dalje bojiti njihove sudbine.

O autorki

Nicole Tung (1986) je američka foto-novinarka koja živi i radi u Istanbulu. Diplomirala je novinarstvo i istoriju na Univerzitetu u Njujorku (NYU). Sarađuje sa brojnim međunarodnim publikacijama i nevladinim organizacijama, radeći uglavnom na Bliskom Istoku i u Aziji. Od 2011. godine intenzivno izveštava o sukobima u Libiji i Siriji. Godine 2014. dokumentovala je živote ratnih veterana među starosedeocima u SAD-u, bivše dečje vojnike u DR Kongo, pro-demokratske proteste u Hong Kongu i izbegličku krizu u Evropi.

Dobitnica je brojnih priznanja, uključujući James Foley Award za izveštavanje o konfliktima, i počasno priznanje za nagradu Anja Niedringhaus Courage in Photojournalism Award od IWMF-a (Međunarodne fondacije za žene u medijima), kao i stipendije iz programa Women’s Stories i Great Lakes Reporting Initiative.

Članica je prestižne agencije VII.

Izložba Arctic Dreams poziv je u zabačeni svet Barencburga, rudarskog grada na teritoriji Norveške koji pretežno naseljava rusko stanovništvo. Švajcarski fotograf Mario Heller beleži svakodnevicu ovog izolovanog mesta, gde se život odvija na granici između civilizacije i prirodne surovosti. 

Barencburg je dom oko 400 stanovnika – ruskih i ukrajinskih rudara, turističkih vodiča i avanturista. Heller beleži ovu jedinstvenu dinamiku: dok se bore da opstanu u hladnom i negostoljubivom okruženju, ljudi pronalaze utočište u tradiciji, ritualima i kolektivnim vrednostima. Koristeći portretnu fotografiju i lične narative, Heller u fokus stavlja one male, ali značajne trenutke zajedništva, u kojima pripadnici ove izolovane zajednice nalaze utočište i snagu da prežive na ivici Arktičkog kruga, u okrutnim prirodnim uslovima dalekog severa. Osvetljeni arktičkom svetlošću, surovi pejzaži podsetnik su na fundamentalna čovekova stremljenja – da pronađe svoje mesto i smisao, čak i kada su okolnosti surove. 

Arctic Dreams prikazuje večiti sukob između prirode koja odoleva promenama i ljudi koji se prilagođavaju toj realnosti. Heller nudi intiman uvid u život i suživot sa prirodom, istražujući krhkost i snagu zajednice na kraju sveta.

O autoru

Mario Heller (1991) je švajcarski dokumentarni fotograf, čiji rad istražuje teme izolacije, zajednice i prirode, a njegovi projekti često osvetljavaju svakodnevne borbe i prilagođavanja ljudi u surovim i udaljenim sredinama. 

Nagrađen je nagradom LensCulture Critic’s Choice 2023. godine i nagradom Swiss Press Photo. Heller je od 2018. do 2020. godine bio urednik fotografije u švajcarskom listu Bild am Sonntag, a od 2021. godine radi kao direktor fotografije u berlinskom magazinu LOLA, gde nadgleda vizuelne priče o Berlinu i doprinosi umetničkom usmeravanju časopisa.

Član je prestižne agencije Panos Pictures.

Fernweh je neprevodiva nemačka reč koja označava čežnju da se napusti sve poznato i krene u neistražene svetove. Fernweh, Lofoten je izložba fotografija kojom Andrea Gjestvang istražuje duboku želju za nepoznatim i udaljenim. Iako je godinama putovala širom sveta, Gjestvang nikada ranije nije posetila arktički arhipelag Lofoten, o čijoj lepoti je čula kroz priče drugih ljudi. U njenoj mašti, predstave o ovom mestu bile su ispunjene slikama bajkovitih pejzaža, planina i ribarskih kućica. 

Fotografije u okviru ove izložbe predstavljaju njen prvi susret sa Lofotenom 2022. godine. Kroz njih, Gjestvang oživljava kontrast između netaknutih prirodnih pejzaža i stvarnosti masovnog turizma koji preti ovoj idili. Lofoten postaje simbol ljudske težnje za čistotom i autentičnošću, ali i podsetnik na ranjivost prirodnog sveta suočenog sa pritiscima savremenog doba. Kroz fotografije ovog jedinstvenog krajolika, Gjestvang istražuje složenost simbiotskog odnosa između fizičkog putovanja i unutrašnjeg istraživanja. Putovanje nije samo fizičko kretanje već i introspektivno iskustvo koje pojedincu nudi dublje razumevanje sebe i sveta koji istražuje.

Fernweh, Lofoten je poziv na promišljanje o našoj kolektivnoj odgovornosti prema prirodi, podsećajući na neophodnost njenog očuvanja dok istražujemo sopstvene neispunjene želje i granice.

O autorki

Andrea Gjestvang (1981) je norveška fotografkinja poznata po svom dokumentarnom radu koji istražuje savremena društvena pitanja severne hemisfere. Diplomirala je fotožurnalizam na Univerzitetu u Oslu. Godine 2013. osvojila je nagradu L’Iris d’Or/Sony World Photography Awards za projekat One Day in History, kojim je zabeležila portrete mladih koji su preživeli teroristički napad na ostrvu Utoja. Učestvovala je u Joop Swart Masterclass-u koji je organizovao World Press Photo 2010. godine. Bila je deo projekta Norwegian Journal of Photography od 2011. do 2013. godine. Gjestvang je izlagala na brojnim međunarodnim izložbama, a njeni radovi objavljeni su u uglednim časopisima kao što su National Geographic, TIME Magazine, i The New York Times. 

Članica je prestižne agencije Panos Pictures.

Izložba A šta ako nestanem? je prva samostalna izložba Kiše Radić, studentkinje na odseku Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kroz upotrebu različitih  vizuelnih medijuma, Kiša Radić stvara intimni autoportret u kome se prepliću teme prolaznosti, sećanja i identiteta.

Izložbu čini serija fotografija velikog formata i dve foto-instalacije, kolekcije apstraktnih autoportreta i kolaža nastalih iz ličnog arhivskog materijala. Vizualizacijom veličanstvenih pejzaža pred sobom i subjektivnog doživljaja sopstvene prirode, autorka preispituje svoju percepciju sveta i svog mesta u njemu. Prvi deo izložbe predstavlja vizuru monumentalnih pejzaža koji simbolišu unutrašnji svet autorke, dok se u drugom delu taj svet razotkriva pred očima publike. 

Posredstvom veoma intimnih priča iz dnevnika svoje majke, autoportreta i kolaža isprepletanih sećanja, autorka preispituje svoje poimanje identiteta, života i prolaznosti. 

O autorki

Kiša Radić (2001) je studentkinja na odseku Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sa samo 23 godine, Kiša je već istakla bogato iskustvo u oblasti filma i vizuelnih umetnosti, aktivno učestvujući u projektima tokom studija. Njen pristup kameri i vizuelnom narativu prožet je svežim idejama i kreativnošću, što je čini jednim od perspektivnih mladih talenata na polju filmske umetnosti​.

Press Photo Srbija je nacionalni konkurs za najbolje fotografije u medijima u organizaciji Centra za razvoj fotografije.

Nastao krajem devedesetih godina, konkurs Press Photo Srbija ima za cilj promociju autorske fotografije i podsticanje razvoja fotografske kulture u Srbiji. 

Fotografija kao forma umetnosti igra ključnu ulogu u medijskoj komunikaciji, a dokumentarna fotografija posebno ističe važnost verodostojnog prikaza aktuelnih događaja i ličnosti. Konkurs okuplja veliki broj stručnjaka iz zemlje i inostranstva, čineći ga značajnim događajem u oblasti medijske fotografije. Fokus konkursa je na očuvanju nepristrasnosti i odgovornosti u medijima, kao i na zaštiti autorskih prava. Press Photo Srbija nudi platformu fotografima da, kroz svoje radove, predstave lične perspektive na društvene promene i pojave u Srbiji. Cilj je da se kroz fotografije širem auditorijumu skrene pažnja na važne društvene teme i događaje. 

Praćenje savremenih fotografskih trendova, poštovanje etike u medijima i profesionalnost kriterijumi su za odabir pobedničkih radova ovog konkursa.

Izložba radova nastalih u okviru Press Photo Srbija predstavlja najbolje fotografije dokumentarnog karaktera koje prikazuju stvarnost na direktan i autentičan način. Izložba Press Photo Srbija od 2013. deo je Festivala fotografije VIZUALIZATOR.  

Foto-savez Srbije predstavlja osamnaestu po redu izložbu Na tragu svetlosti. Ovogodišnji izbor radova donosi posebno bogatstvo tema i tehnika, sa akcentom na raznovrsnosti u pristupu savremenoj fotografiji u Srbiji. Izložba okuplja nagrađivane autore iz zemlje i inostranstva koji su osvojili priznanja na domaćim i međunarodnim takmičenjima, čime se dodatno ističe prestiž i visok kvalitet radova.

U fokusu ovogodišnje izložbe su tri ključne kategorije: urbana fotografija, portret i pejzaž. U kategoriji urbane fotografije, autori prikazuju ritam gradskog života i njegove kontraste. Portreti pružaju intiman uvid u emocije i karakter ljudi, ističući snagu vizuelnog narativa u prikazivanju ličnih priča. Kategorija pejzaža obuhvata zapanjujuće prikaze prirode, kroz koje autori istražuju složenost svetla i kompozicije u različitim ambijentima. Ove godine poseban naglasak stavljen je i na tehničke varijacije, uključujući crno-belu i kolor fotografiju, kroz koje autori istražuju specifične teksture, kontraste i živost scena. Ovakav pristup omogućava publici da sagleda različite stilove i tehnike savremene srpske fotografije.

Osamnaesta izložba Na tragu svetlosti promoviše tehničku preciznost, inovativnost i umetničku hrabrost.